1. SMANJEN PROTOK KRVI U MOZGU
1.1. Simptomi koji govore u prilog postepenom slabljenju moždane cirkulacije
1.2. Šta možete učiniti ako prepoznate gore navedene simptome kod sebe ili kod svojih bližnjih?
1.3. Glavni uzroci koji dovode do postepenog slabljenja moždane cirkulacije
1.4. Zašto je važno na vreme potražiti svog lekara?
1.5. Šta lekar može učiniti?
1.6. Šta može uraditi lek?
1.7. Šta možete učiniti i sami?
1.8. Šta može učiniti porodica, šta mogu učiniti prijatelji?
1.9. Šta je HRONIČNA CEREBROVASKULARNA HIPOPERFUZIJA?
2. POVIŠENI KRVNI PRITISAK
2.1. Šta je krvni pritisak?
2.2. Šta je to visoki krvni pritisak?
2.3. Koji su riziko faktori?
2.4. Zašto tihi ubica?
2.5. Komplikacije i posledice
2.6. Lečenje
2.7. Antihipertenzivi (lekovi za snižavanje povišenog krvnog pritiska)
2.8. Promenite način života!
Rano otkrivanje simptoma oslabljene moždane cirkulacije je osnovni preduslov za uspešno lečenje. Što pre obratite se Vašem lekaru!
Napomena:
Gore navedeni simptomi ne moraju da se javljaju istovremeno, međutim ako su simpomi prisutni u većem broju, to znači da je moždana cirkulacija bitnije narušena.
Povišeni krvni pritisak odgovoran je za ubrzano propadanje krvnih sudova, srčanog mišića i bubrega.
1.1. Simptomi koji govore u prilog postepenom slabljenju moždane cirkulacije
1.2. Šta možete učiniti ako prepoznate gore navedene simptome kod sebe ili kod svojih bližnjih?
1.3. Glavni uzroci koji dovode do postepenog slabljenja moždane cirkulacije
1.4. Zašto je važno na vreme potražiti svog lekara?
1.5. Šta lekar može učiniti?
1.6. Šta može uraditi lek?
1.7. Šta možete učiniti i sami?
1.8. Šta može učiniti porodica, šta mogu učiniti prijatelji?
1.9. Šta je HRONIČNA CEREBROVASKULARNA HIPOPERFUZIJA?
2. POVIŠENI KRVNI PRITISAK
2.1. Šta je krvni pritisak?
2.2. Šta je to visoki krvni pritisak?
2.3. Koji su riziko faktori?
2.4. Zašto tihi ubica?
2.5. Komplikacije i posledice
2.6. Lečenje
2.7. Antihipertenzivi (lekovi za snižavanje povišenog krvnog pritiska)
2.8. Promenite način života!
SMANJEN PROTOK KRVI U MOZGU
Rano otkrivanje simptoma oslabljene moždane cirkulacije je osnovni preduslov za uspešno lečenje. Što pre obratite se Vašem lekaru!
Simptomi koji govore u prilog postepenom slabljenju moždane cirkulacije
- oslabljena koncetracija
- poremećaji memorije
- otežano razmišljanje
- osećaj težine u rukama i nogama
- otežano obavljanje fizičke aktivnosti
- vrtoglavica
- zujanje u ušima
- nagluvost
- smetnje sa vidom
- loše raspoloženje koje nije prouzrokovano depresijom
Napomena:
Gore navedeni simptomi ne moraju da se javljaju istovremeno, međutim ako su simpomi prisutni u većem broju, to znači da je moždana cirkulacija bitnije narušena.
Šta možete učiniti ako prepoznate gore navedene simptome kod sebe ili kod svojih bližnjih?
- obratite se lekaru opšte prakse, koji će vas po potrebi uputiti lekaru specijalisti
- važno je da pregled ne odlažete
- danas postoje savremene dijagnostičke metode kojima se ispituje moždana funkcija kao i moždana cirkulacija, tačnije snabdevenost mozga kiseonikom i hranljivim materijama, na taj način bolest se može potvrditi ili isključiti
Glavni uzroci koji dovode do postepenog slabljenja moždane cirkulacije
- starost
- zakrčenje krvnih sudova u mozgu
- oboljenja srca (infarkt, poremećaji ritma, srčana slabost)
- povećana gustina krvi
- pušenje kao glavni faktor u nastanku srčanih oboljenja i oboljenja krvnih sudova
- visok krvni pritisak, naročito ako nije lečen
- neregulisana šećerna bolest
- povišen nivo holesterola i triglicerida u krvi
- gojaznost i smanjena fizička aktivnost
Zašto je važno na vreme potražiti svog lekara?
- rano otkrivanje simptoma oboljenja može sprečiti nastanak nepovratnih oštećejna moždanih funkcija
- poremećaji manjeg intenziteta su popravljivi, nasuprot tome u odmaklom stadijumu bolesti mogu nastati komplikacije koje veoma često narušavaju funkciju ostalih organa, ne retko i celog organizma
Šta lekar može učiniti?
- prvi korak je regulisanje osnovne bolesti tačnije faktora rizika kao što su povišen krvni pritisak, šećerna bolest, oboljenja bubrega itd.
- prepisati odgovarajući lek za poboljšanje same moždane cirkulacije
Šta može uraditi lek?
- ako se lečenje započne na vreme simptomi oboljenja se mogu ublažiti pa čak i otkolniti, opšte stanje bolesnika se može popraviti i sprečiti dalje pogoršanje
- koncentracija, pamćenje i sposobnost učenja se popravljaju već 2-3 meseca nakon redovnog uzimanja leka
- oporavak se zasniva na boljem snabdevanju mozga, tačnije moždanih ćelija, krvlju, kiseonikom i hranljivim materijama
- oporavak je moguć samo onih moždanih ćelija koje nisu izumrle (oporavak ne znači "oživljavanje" već izumrlih ćelija)
Šta možete učiniti i sami?
- hranite se pravilno i bavite se fizičkim aktivnostima
- trenirajte mozak svakodnevno čitanjem, vežbama komunikacije i vežbama pamćenja
Šta može učiniti porodica, šta mogu učiniti prijatelji?
- uloga najbližih je najvažnija u ranom otkrivanju simptoma oslabljene cirkulacije
- pozitivan stav okoline doprinosi uspešnosti terapije
Šta je HRONIČNA CEREBROVASKULARNA HIPOPERFUZIJA?
Mozak je jedinstven po ogromnoj složenosti kontrolnih radnji koje može da izvede i pretvori ih u pokret, ali je odgovoran i za više intelektualne funkcije kao što su razmišljanje, sećanje, komunikacija itd. Da bi mozak uspešno obavljao sve svoje zadatke, snabdevenost mozga kiseonikom i hranljivim materijama mora biti dovoljno dobra. Sa medicinskog stanovišta smanjen protok krvi u mozgu predstavlja opasnost, kojoj se danas ne pridaje dovoljan značaj (npr. pacijent ne potraži pomoć lekara) iako se pokazalo da je danas problem cerebrovaskularnih bolesti i njihov uticaj na kvalitet života, skraćenje životne dobi i invalidnost daleko iznad drugih bolesti. Pored akutnih, naglo nastalih smanjenja krvnog protoka mozga, koja se viđaju u akutnom ishemičkom moždanom udaru (u narodu zvani šlog), koja zahtevaju trenutno bolničko lečenje, postoje i patološka stanja u kojim se kroz duže vreme održava smanjen protok krvi u mozgu. Hronične smetnje moždane cirkulacije izazivaju oštećenje nervnog sistema, što nepovoljno utiče na funkciju mozga. Ta stanja počinju jedva prepoznatljivim početkom napredujući postepeno, polako i na mahove. Vrlo je upadljivo popuštanje pamćenja, pažnje i koncentracije. Ako se na vreme otkrije smanjen protok krvi u mozgu uz odgovarajuće lečenje može se sprečiti nastanak težeg oblika ove bolesti.
POVIŠENI KRVNI PRITISAK
Povišeni krvni pritisak odgovoran je za ubrzano propadanje krvnih sudova, srčanog mišića i bubrega.
Šta je krvni pritisak?
Krvni pritisak je određen količinom krvi koju pumpa srce, kao i veličinom i stanjem arterija. Mnogi drugi faktori mogu uticati na krvni pritisak, uključujući volumen tečnosti u telu, sadržaj soli u telu, stanje bubrega, nervnog sistema, krvnih sudova, i nivoa različitih hormona u organizmu.
U mirovanju, optimalni krvni pritisak je 140/80 Hgmm.
Gornja brojka (gornji pritisak) predstavlja pritisak koji se stvara prilikom otkucaja srca, odnosno vrednost pritiska koji je izmeren u levoj komori prilikom grčenja komore (sistolni pritisak). Tada srce pumpa krv u krvne sudove u kojima pritisak raste.
Donja brojka (donji pritisak) predstavlja pritisak u krvnim sudovima kada se komora opusti tj. kada se srce odmara (dijastolni pritisak). Tada se srce širi i ponovo se puni krvlju, a pritisak u krvnim sudovima opada.
Kod zdravog čoveka razni spoljašnji faktori utiču na formiranje krvnog pritiska: temperatura, fizički napor, atmosferske promene...itd.
U mirovanju, optimalni krvni pritisak je 140/80 Hgmm.
Gornja brojka (gornji pritisak) predstavlja pritisak koji se stvara prilikom otkucaja srca, odnosno vrednost pritiska koji je izmeren u levoj komori prilikom grčenja komore (sistolni pritisak). Tada srce pumpa krv u krvne sudove u kojima pritisak raste.
Donja brojka (donji pritisak) predstavlja pritisak u krvnim sudovima kada se komora opusti tj. kada se srce odmara (dijastolni pritisak). Tada se srce širi i ponovo se puni krvlju, a pritisak u krvnim sudovima opada.
Kod zdravog čoveka razni spoljašnji faktori utiču na formiranje krvnog pritiska: temperatura, fizički napor, atmosferske promene...itd.
Šta je to visoki krvni pritisak?
Ako se otkloni uzrok koji je doveo do povišenog krvnog pritiska, a pritisak se i nakon 3-5 minuta ne vraća na normalne vrednosti ili ako je pritisak i nakon nekoliko uzastopnih merenja viši od 140/80Hgmm, govorimo o visokom pritisku. (hipertenziji).
Povišen krvni pritisak za samo 20/10 Hgmm, koji postoji duže vreme kod pacijenata udvostručuje rizik od smrti zbog moždanog udara ili oštećenja koronarnih krvnih sudova.
Povišen krvni pritisak za samo 20/10 Hgmm, koji postoji duže vreme kod pacijenata udvostručuje rizik od smrti zbog moždanog udara ili oštećenja koronarnih krvnih sudova.
Koji su riziko faktori?
Uzrok "esencijalne" hipertenzije se ne može ustanoviti. Esencijalna hipertenzija čini preko 95% svih hipertenzija. Ona može biti uzrokovana genetskim faktorima i riziko faktorima, kao što su stres, smanjena fizička aktivnost, gojaznost, visoki holesterol, ishrana sa mnogo soli, konzumiranje velike količine alkohola, pušenje i starija životna dob.
Hipertenzija izazvana nekim drugim poremećajima tkz."sekundarna hipertenzija" čini 5 do 10% hipertenzija a to su bubrežna oboljenja, hormonalni poremećaji itd. Lečenjem ovih bolesti može se regulisati povišeni krvni pritisak.
Hipertenzija izazvana nekim drugim poremećajima tkz."sekundarna hipertenzija" čini 5 do 10% hipertenzija a to su bubrežna oboljenja, hormonalni poremećaji itd. Lečenjem ovih bolesti može se regulisati povišeni krvni pritisak.
Zašto tihi ubica?
Veoma često nisu prisutni nikakvi simptomi koji upućuju na povišen krvni pritisak. Visoki pritisak obično ne stvara veće probleme pa se pacijenti duže vreme čak i godinama ne obraćaju lekaru. Upravo iz tih razloga to je tkz. nema bolest, tihi ubica.
Najveću opasnost ovog oboljenja predstavljaju posledice. U mnogim slučajevima kada se jave prvi simptomi oboljenja već postoje ozbiljne posledice hipertenzije. Glavobolja, nesvestica, krvarenje iz nosa, oslabljen vid upućuju na oštećenje moždanih krvnih sudova, dok bolovi u grudima upućuju na oštećenje koronarnih krvnih sudova.
Najveću opasnost ovog oboljenja predstavljaju posledice. U mnogim slučajevima kada se jave prvi simptomi oboljenja već postoje ozbiljne posledice hipertenzije. Glavobolja, nesvestica, krvarenje iz nosa, oslabljen vid upućuju na oštećenje moždanih krvnih sudova, dok bolovi u grudima upućuju na oštećenje koronarnih krvnih sudova.
Komplikacije i posledice
Dugotrajna hipertenzija izaziva promene na krvnim sudovima: zidovi krvnih sudova postaju deblji, lumen krvnog suda se suzi, a snabdevenost ciljnih organa krvlju postaje nedovoljna. Najčešće se oštećuju krvni sudovi bubrega, mozga i srca pa nastupi srčana slabost, poremećaji vida, krvarenja i edemi. Smrt najčešće nastaje usled moždanog udara, infarkta srca i bubrežne insuficijencije.
Lečenje
Hipertonija se u principu ne može izlečiti ali promena načina života, otklanjanje riziko faktora i adekvatna terapija mogu postići odlične rezultate. Cilj liječenja je smanjiti krvni pritisak na vrednosti koje smanjuju rizik od komplikacija. Ukoliko je hipertenzija blaga ili srednje težine-nema rizika-može biti dovoljna promena načina života, a lekovi nisu neophodni. Ukoliko je visoki pritisak već izazvao organske promene ili prelazi 160/100 Hgmm obavezno je lečenje medikamentima (lekovima). Hipertenzija zahteva doživotnu kontrolu, a lečenje može povremeno zahtevati izmene. Proveravajte krvni pritisak u redovnim vremenskim razmacima (onoliko često koliko vam preporučuje lekar). Lečenje se može sprovoditi kod kuće uz nadzor lekara, ili u bolnici.
Antihipertenzivi (lekovi za snižavanje povišenog krvnog pritiska)
Postoje više vrsta antihipertenziva koji deluju različitim mehanizmima. Mogu delovati neposredno na srce, na krvne sudove, na bubrege i na smanjenje ukupne količine vode i soli u organizmu. Ponekad je dovoljan samo jedan lek a nekada je neophodna kombinacija većeg broja lekova.
Lekove za lečenje hipertenzije čine: ACE inhibitori, diuretici, beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala i AT II antagonisti. Najbolji efekat imaju lekovi koji imaju sposobnost 24-oro časovne kontrole krvnog pritiska.
Lekove za lečenje hipertenzije čine: ACE inhibitori, diuretici, beta-blokatori, blokatori kalcijumskih kanala i AT II antagonisti. Najbolji efekat imaju lekovi koji imaju sposobnost 24-oro časovne kontrole krvnog pritiska.
Promenite način života!
Jedan od glavnih faktora rizika u nastanku hipertenzije je neodgovarajući način života. Promene u načinu života umnogome mogu uticati na sprečavanje razvoja bolesti. Da krenemo od jelovnika: smanjiti upotrebu soli, šećera, umesto masne hrane treba jesti povrće, beli luk, vlaknastu hranu. Alkohol i kafu konzumirati u umerenim količinama, a pušenje prekinuti. Šetnja, vožnja bicikla, plivanje, smanjenje telesne težine znatno može da pomogne u sprečavanju nastanka ove bolesti. I ne smamo zaboraviti da se pritisak na svestan način može kontrolisati na prirodan način aktivnim odmaranjem, izbegavanjem stresnih situacija.